Usled neprestanog putovanja, vremena za DIY projekte nisam imala skoro uopšte, sem kada svratimo u bazu. Jako sam ih se uželela, uvek se sjajno zabavim i opustim uz njih, što mi je ovog puta bilo od posebnog značaja. Poseban šmek projektu dala su ograničena sredstva koja su mi bila na raspolaganju. U nedostatku boja za jaja i ostalih uskršnjih potrepština koje inače koristim prilikom farbanja, služila sam se prirodnim namirnicama i sitnicama koje sam uspela da nađem u lokalnom marketu. Moram da priznam da nisam mogla ni da se nadam ovako lepim rezultatima, naročito što se, na kraju, sve odvilo savim drugačije od onog što sam inicijalno zamišljala.
Plan je bio da bela jaja, koja su ovde česta pojava, ofarbamo namirnicama poput cvekle, kurkume i peršuna. Očekivala sam da dobijem roze, narandžasta i svetlo zelena jaja. Umesto toga, ova iz cvekle ispadoše maslinasto zelena, i dalje se pitam kako, voda je bila sasvim crvena, a jaje skroz belo. :) Milan je došao na ideju da kurkumu ne kuvamo već da njen prah sa kapi vode utrljamo salvetom u jaje, tako smo dobili ova rustična jarko žuta jaja. Utrljavanjem peršuna smo pak dobili svetlo zelenkasto žuto i ravnomerno raspoređenu boju.
Znate da godinama skupljam ukrasne salvete, pa sam tako i sada imala sa sobom u koferu ove žute, koje nosim još iz Njujorka. Jedna jedina salveta bila je dovoljna da uradim dekupaž na kutiji za jaja i dekupaž na nekoliko jajeta. Salvetu sam cepkala umesto da je sečem i mislim da je to ovoga puta dalo finu notu i povezalo tu rustičnu crtu sa ostalim žutim jajima. Ako još uvek niste radili dekupaž na jajima, evo i jednog saveta- koristite belance za lepljenje salvete kako biste bili sigurni da će jaje ostati sasvim bezbedno za jelo.
Došao je trenutak gde shvatam da sam sasvim zadovoljna našim uskršnjim jajima ali i dalje nemam nijednu roze varijantu. Kako me je cvekla izneverila, jedino što sam imala na razpolaganju da je roze bio je lak za nokte. Sasvim sponatno u tom trenutku ugledam slova za supu koja sam kupila na početku karantina kako bi me supa utešno podsećala na onu koju mi je mama kuvala kada sam bila mala. :) Rešim da napravim natpise "Srećan Uskrs" i "ljubav", prvi ofarbam roze lakom za nokte a drugi žutim markerom, kako bi boja bila još jače žuta nego što je ova testenina inače.
Srećom, raznobojni samolepljivi cirkoni u obliku srca su mi bili u kutiji za nakit što mi je pomoglo da imam još jednu varijantu sa roze bojom. Poslednja dva jajeta sam rešila da "žrtvujem za fotkanje" i ofarbam ih lakom za nokte, za koji ste mi dojavili da ostavlja miris na jajima kada se oljušte pa ih ne predlažem za jelo. Šare su ispale ovako fine jer sam u malo vode sipala lak, umočila jaje i onda lak utapkala salvetom. Probala sam isto ovo bez vode ali onda se lak jednostavno skine u pokušaju tapkanja salvetom, tako da je voda ovde igrala važnu ulogu. :)
Sada je cilj bio spojiti žute i roze varijante. Ovde nastupa ogromno roze čokoladno jaje koje sam poručila u našoj omiljenoj pasteleriji u Tulumu, kao i držači za jaja koje sam pravila nekoliko dana ranije od paste za modeliranje. Ova pasta je slična glini samo se brže suši i jako je lako rukovati njom. Ima je u knjižarama i većim marketima. Kod držača su mi, ponovo, pritekli u pomoć cirkoni, lak za nokte i jedna stara minđuša. :)
Ako pratite Mustrinu instagram stranicu, onda ste već upoznati sa meksičkom varijantom uskršnjih jaja. U pitanju su ljuspe punjenje konfetama koje se razbijaju ljudima o glave. Zovu se cascarones. Naravno da nisam odolela da napravim bar nekoliko. A kako nisam pronašla konfete, cepkala sam šarene stranice časopisa koji sam imala na sitne komade. Moram da priznam da je još zabavnije lupati ova jaja, slatko smo se nasmejali. :)
I tako, sasvim spontano, nastade naša (pred)uskršnja trpeza, bez mnogo planiranja i sredstava.
Čak smo imali i neplaniranog mekanog i razigranog gostića. ♡
No comments
Post a Comment