Drugi dan putovanja je u toku, u daljini se nazire Venecija, a ja treperim i skakućem u svom sedištu! Ah, napokon, toliko sam je dugo iščekivala! :) Ovo je moj treći put u Veneciji, prva dva puta sam bila na organizovanim ekskurzijama, a to ipak nije način da zaista doživiš ovaj grad. Zaboravite vodiča, krenite prvom uličicom koja vam se dopadne i lutajte! :) Toliko lepih kutaka, mostića, kanala, da se ne možete pokajati kojim god putem da krenete.
Uđite u gradski prevoz i provozajte se Grand Canalom, umesto da potrošite malo bogatstvo na vožnju gondolom. :) Takođe, gradski prevoz je od velike pomoći ako dolazite automobilom, jer ga morate ostaviti na jednom od ogromnih parkinga na ulazu u grad tokom cele svoje posete. Obzirom da je naš stančič bio na drugom kraju grada, nismo morali da vučemo kofere po celoj Veneciji, umesto toga smo uživali u vožnji i predivnim prizorima ovog neodoljivog i neobičnog grada. :)
Ovo je bio prvi put da sam prenoćila u Veneciji i da sam imala prilike da je doživim noću. Odmah se oseti da je gomila jednodevnih turista napustila grad, sve je mirno i poprilično mračno. Mi zalutali, u ko zna kojoj rezidencijalnoj uličici kraj kanala, i u toj tišini i mraku, okruženi starim zgradama i po kojom usamljenom gondolom koja prođe, možemo skroz da zamislimo kako je ovaj grad izgledao pre nekoliko stotina godina.
Već iza sledećeg ćoška nailazimo na gomile ljudi koji uživaju sedeći na mostovima, čamčićima i u restoranima kraj kanala.
Buđenje u Veneciji- kakav doživljaj! Probudiš se u preslatkom venecijanskom stanu, pogledaš u visok plafon, shvatiš gde se nalaziš, pojuriš ka prozoru, ugledaš kanal i padneš u nesvest! Ahhh... Još jedan dan za proveren recept - lutanje bez plana. :) Spontano uživanje, daleko zabavnije od jurenja sa spiskom i mapom kroz more turista kojima cela poseta ovom gradu prođe u čekanju u redu da uđu u Duždevu palatu. Doživite grad, a ne samo njegove spomenike. :)
Onda naiđeš na starinsku patiseriju, kupiš kafu i kolače i napraviš piknik na mostiću. :) To mi je jedna od najdražih uspomena. Mostić je bio tako malen, na bukvalno korak od izloga patiserije punog ogromnih šarenih puslica. Ispod, na stepenicama mostića je sedela porodica Engleza, roditelji sa dva deteta od po 10ak godina, i govorili su o tome kako će im ovaj obrok biti draži od bilo kog koji su mogli da imaju u restoranu. I bili su totalno u pravu. :)
Nadala sam se da ćemo stići da posetimo ostrva Murano i Burano, ali smo u nedostatku vremena to ostavili za neki sledeći put. Sada je vreme da nastavimo svoj road trip koji nas vodi ka Toskani. :D Još jedna fotka pred put i pravac Firenca! :)
NASTAVAK U NEKOM OD NAREDNIH POSTOVA :)